Urušavanje nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. studenog 2024. odnijelo je 15 života i neposredan je povod za masovni štrajk u Srbiji koji još uvijek traje. Glavni akteri ove masovne građanske mobilizacije su mladi ljudi – studentice i studenti. Ponosni smo što je jedna od njih, Teodora Stanojević, posebno za HSD-ovu rubriku Razmišljanja napisala tekst o samoorganiziranju studenata, glavnim zahtjevima prema državnim vlastima, o represiji kojoj su izloženi ali i o solidarnosti koja ih svakodnevno osnažuje. HSD i na ovaj način iskazuje podršku kolegicama i kolegama u Srbiji i njihovoj borbi za bolje i pravednije društvo.
Piše: Teodora Stanojević
SRBIJA U BLOKADI
Pad nadstrešnice 01. novembra u Novom Sadu, gde je stradalo 14 osoba pokrenuo je razne proteste i akcije širom Srbije, kako zbog počasti stradalima, tako i zbog besa koji je proizvela sama korupcija.
Akcija “Zastani Srbijo” je organizovana odmah sledećeg dana i pozivani su ljudi da zastanu na 14 minuta u 11.52 gde se priključio veliki broj građana, koji su izlazili sa svojih radnih mesta samo da bi stajali 14, a kasnije i 15 minuta kada je preminula još jedna devojka od posledice pada nadstrešnice, u tišini, kao i veliki broj fakulteta u Beogradu i Novom Sadu u kojoj su takođe i studenti učestvovali, možda čak i u najvećem broju ako uporedimo sa ostalim protestima koji su se održavali prethodnih godina.
Blokada Fakulteta dramskih umetnosti je otpočela 22. novembra u znak protesta na batinjanje studenata od strane “slučajnih” prolaznika, za koje se kasnije ispostavilo da su funkcioneri vladajuće stranke. To nije jedini slučaj kada su studenti pretučeni. U narednim danima se na svakom delu grada Beograda pojavljivalo više “slučajnih” prolaznika koji su bili nezadovoljni blokiranjem ulice i koji nisu mogli da čekaju da se posle tih 15 minuta građani sklone i ode svako na svoju stranu. Batinaši su se pojavljivali svuda u svakom trenutku i bilo je jasno da vlast ne podržava bilo kakav skup ljudi koji osećaju krivicu za tragičan događaj.
Samoorganizovani studenti Filozofskog i Filološkog fakulteta, uvidevši koliki problem predstavlja grupa ljudi koja imitira privatnu policiju vladajućeg režima, odlučili su da 29. novembra blokiraju zgradu Rektorata u Beogradu, simbolično od 11.52 do 23.52 gde se održao i prvi plenum na kome se odlučivalo na koji način studenti mogu da pomognu, iznesu zahteve i deluju direktno na državu. Plenum, iako je jedan od vidova anarhizma, ispostavilo se da predstavlja najefektivniji i najsigurniji skup ljudi gde ne postoji vođa, već se odluke donose demokratskim putem. Na taj način, niko od studenata ne može biti targetiran kao organizator ili vođa skupa, samim tim ne može niko krivično da odgovara.
Na ovom prvom plenumu doneta je odluka da se blokiraju tri fakulteta, Prirodno-matematički, Filozofski i Filološki fakultet, kao i zgrada Rektorata, proglašena je dvadeset četvoro časovna blokada i usvojeni su zahtevi koji traže od nadležnih institucija, a naročito tužilaštva odgovore, zahtevi su sledeći:
1. Otvaranje celokupne dokumentacije vezane za rekonstrukciju železničke stanice;
2. Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima i njihovo hitno puštanje na slobodu;
3. Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, koja su javnosti poznata po navodima medija: Milija Koldžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić;
4. Hitna potvrda identiteta gorepomenutih lica od strane MUP-a;
5. Ukoliko se potvrdi da su isti na javnim funkcijama, tražimo njihovo razrešenje;
6. Povećanje sredstava izdvojenih za državne univerzitete za 20%. Država nije povećala sredstva za univerzitet od 2019., a sadašnja sredstva pokrivaju od 10-20% troškova. Sredstva koja su bila namenjena za subvencionisanje stranih univerziteta Predlogom izmena Zakona o visokom obrazovanju treba preusmeriti u državne ustanove.
Sam ovaj čin je pokrenuo domino efekat, kada je za nešto više od dve nedelje blokiran ceo Univerzitet u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, uključujući i privatne fakultete, a kasnije i veliki broj srednjih škola. Ovakav način delovanja je doveo do toga da su građani i poznate ličnosti počeli da podržavaju studente i proširili optimizam ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, i šire. Pisma i slike podrške su počele da stižu iz celog sveta, donacije kako u novčanim, tako i u vidu hrane, pića, sredstava za higijenu itd. su počele da pristižu svakog dana sve više. Narod se probudio. Optimizam se oseća u vazduhu, i sami studenti uspevaju da naprave atmosferu koja se osećala 90-ih godina koja je probudila mnoge bivše studente koji su protestovali tada i vratilo veru u novi početak.
Sama blokada fakulteta je pokrenula studente da budu solidarniji i da se drže jedni drugih, kako unutar fakulteta, tako i kada izađu na ulice i organizuju akcije u vidu protesta. Da bi podigli atmosferu među studentima, svakodnevno radne grupe za slobodne aktivnosti organizuju društvene večeri, gde se održavaju kvizovi, čitanje knjiga, gledanje filmova, ili jednostavno druženje uz gitaru. Radne grupe za bezbednost čine redari koji aktivno učestvuju u protestima i tu su da osiguraju da sve prođe u najboljem redu, kako na ulici, tako i unutar fakulteta, proveravajući indekse i dežurajući po smenama. Radna grupa za medije je zadužena za davanje informacija novinarima, ali se njeni članovi rotiraju svake nedelje, jer po pravilu ne bi trebalo isti ljudi da izlaze u medije, da ne bi došlo do targetiranja istih.
Ovakva organizacija dovodi do sklada i harmonije ne samo među studentima, već celog društva koje je napokon osetilo nadu za promenom, pogotovo kada je usledio protest na Slaviji gde se prema proceni Arhiva javnih skupova okupilo više od sto hiljada ljudi. Kao student koji aktivno učestvuje u blokadi, i kao neko ko je išao na Slaviju, mogla sam videti raznu vrstu ljudi, ali su mi najviše privukli pažnju oni koji me grle i plaču. Plaču jer su shvatili da ostavljaju budućnost Srbije u ruke studenata koji ne mogu biti tako lako potkupljeni, izmanipulisani i koji ne podležu pritiscima od strane vlasti i porodice koje su takođe pristalice tog istog režima.
Protesti u Srbiji ne jenjavaju, čak smo i sve aktivniji u akcijama, i planiramo da ostanemo takvi. Ujedinjenost i solidarnost je sve što nam treba u ovom trenutku, da bismo razumeli šta znači jedna velika zajednica koja može da obavlja posao efikasno i kvalitetno, i nadamo se da će taj osećaj u nama ostati i kada se sve ovo završi, jer ipak, ovo je ogromno iskustvo za sve nas i može nam pomoći u budućnosti.
Croatian 
English